Home / Zabava / Davne 1914. godine momak je naslonio bicikl na drvo i otišao u rat…

Davne 1914. godine momak je naslonio bicikl na drvo i otišao u rat…




Verovatno ste već mnogo puta videli ovu sliku, ali sigurno niste znali za pravu priču iza ovog nesvakidašnjeg prizora.

Jedna od urbanih legendi kaže da je to bicikl momka koji je 1914. godine otišao u rat i nikad se više nije vratio. Njegovi roditelji su bicikl, kao uspomenu na njega, ostavili kraj drveta, a vreme i priroda su zatim sami učinili svoje. Kako je drvo raslo, gutalo je deo po deo bicikla, tj. raslo je oko njega.

Međutim, ova priča sadrži nekenedoslednosti. Prva je činjenica da SAD nisu ušle u rat 1914. godine protiv Nemačke, već tek 1917. Druga je veličina samog bicikla. On izgleda kaodečji bicikl – najverovatnije vlasništvo nekog desetogodišnjaka, a Amerika nije slala decu u ovaj rat. Treća je činjenica da ovaj model bicikla uopšte nije ni postojao u vreme koje mu se pripisuje (početak 20. veka). 

Uopšte ne moramo da se vraćamo čak u 1914. godinu kako bismo razotkrili misteriju bicikla u drvetu na ostrvu Vashon u Americi. Dovoljno je da se vratimo samo do 1950.

Ovo je bicikl iz 1950. godine i pripadao je osmogodišnjaku po imenu Don Puz.Priču o tome kako je ovaj bicikl postao jedno sa drvetom i ušao u legendu ispričao je sam vlasnik bicikla, koji danas živi u Kennewick-u kao penzionisani zamenik šerifa – za Seattle Times.

On je detinjstvo proveo na ovom ostrvu. Živeo je tu sve do 1992. godine. Puz je ispričao novinarima kako je 1954. godine njegov otac poginuo u požaru, ostavivši suprugu samu sa petoro dece. Porodica je neko vreme živela od donacija ostalih stanovnika ostrva. Upravo negde u to vreme počinje i priča o čuvenom biciklu, koji je danas turistička atrakcija.

“Dobio sam ovaj bicikl i mogu vam odmah reći da mi se nikada nije dopadao. Izgledao je kao tricikl, samo na dva točka. Gume su mu bile tvrde, a drške tanke” – ispričao je Puz. Kada se sa porodicom preselio na područje koje je nekada bilo močvara, poneo je sa sobom i taj nevoljeni poklon. Jednog dana ga je u igri jednostavno zaboravio kraj nekog drveta u močvari i nije se vratio po njega. Bio je srećan što ga se konačno oatarasio.

Međutim, kada je 1995. godine otišao u posetu sestri, koja je ostala da živi tu, ona ga je odvela da mu pokaže lokalnu znamenitost. “Pa to je moj bicikl!” – uzviknuo je Puz ne verujući svojim očima. “Ni u jednom trenutku nisam posumnjao da je to moj bicikl. Ipak, ni dan danas prema njemu ne gajim nikakve emocije. Ne mislim o njemu kao o svom vlasništvu. bacio sam ga još davno. Sada on pripada drvetu” – objasnio je Puz.

Danas je bicikl u drvetu poznata turistička atrakcija i, kao što smo već pomenuli, lokalna znamenitost. Sa njega svakoga dana nestaju delovi – ljudi ih verovatno uzimaju za uspomenu. A lokalno stanovništvo se trudi da legendu održi tako što stalno zamenjuje delove koji nedostaju.

Drvo o kojem je ovde reč je stari javori pod zaštitom je države. Veruje se da ni u vreme kada je bicikl ostavljen kraj njega nije bilo mlado, jer mlado drvo ne bi moglo da podigne tako težak predmet u visinu. Radilo se najverovatnije o već stasalom drvetu, na koje je neko okačio zaboravljeni bicikl, a ono ga vremenom “progutalo” i prisvojilo ga kao deo sebe.

Pogledajte video:

besnopile.rs

376
Advertisement

Leave a Reply